Pri\u010da, objavljena u knjizi \u201cPri\u010di nikad kraja\u201d (B92, Samizdat, 2008.), pravi naslov pri\u010de je \u201cBeba\u201d. Ina\u010de, pri\u010da je prvi put objavljena na blogu B92\u00a0autorice Jelice Greganovi\u0107. <\/strong><\/p>\n

Fantasti\u010dno! \u2013\u00a0\u010cari trudno\u0107e: <\/strong><\/p>\n

\u201cBa\u0161 tada mi se tako spavalo na stomaku, na kome je komotno mogao da se poslu\u017ei ru\u010dak za \u010detiri osobe\u2026nisam mogla da dohvatim pertle, izuvali i kotrljali su me okolo\u2026 spavala sam gde god me naslone\u2026.obla\u010dila sam se u dvosobne \u0161atore sa kamp odeljenja prodavnica sportske robe\u2026 Onda porodjaji\u2026vojska saborkinja u ta\u010dkastim, dr\u017eavnim spava\u0107icama, na preklop\u2026sa mastiljavim pe\u010datom bolnice na grudima (da neko ne mazne tu dragocenu kreaciju slu\u010dajno, kao uspomenu na divno provedeno vreme, u cenjenoj instituciji) \u2026e to ne\u0107emo opisivati, jer tu apsolutno po\u0161tujem podsvesnu naredbu: \u201cZaboravi!\u201c\u2026<\/p>\n

Zaboravila. E, onda donesete ku\u0107i bebu\u2026u bolnici sve to nekako druga\u010dije ide\u2026kod ku\u0107e po\u010dinje prava pri\u010da\u2026Naro\u010dito ako je to prva beba. Da vozi\u0161 auto mora\u0161 da pola\u017ee\u0161 ispit, da ti daju \u010doveka u ruke i da ga gaji\u0161, ne treba ti ni\u0161ta, nema teorije, samo praksa\u2026<\/p>\n

Stavili mi tako bebu u krevetac (jastu\u010di\u0107i, \u0107ebence na slon\u010di\u0107e, karneri\u0107i i pli\u0161ana igra\u010dka, ako tek rodjena beba po\u017eeli da se poigra), zagrlili se i gledamo zaljubljeno u naslednika\u2026<\/p>\n

Tu negde po\u010dinje doba nespavanja\u2026bauljali smo kao aveti po ku\u0107i, bila sam sposobna da spavam stoje\u0107i, bilo gde, bilo kada\u2026gr\u010devi, \u010dajevi, zubi\u0107i, rastu, rastu, kao da smo ajkulu napravili, a ne \u010doveka, kraja nema\u2026I tako tri bebe, jedna za drugom\u2026\u017eiveli smo kao \u0161i\u0161mi\u0161i, tako smo verovatno i izgledali. Se\u0107ate li se kupanja bebe? E, to je spektakl\u2026<\/p>\n

Najstra\u0161nije pojave, na Balkanu, su promaja, mraz, prehlada, koje su, istorijski dokazano, izazivale najve\u0107e pogrome u ovom delu svetu. Shodno tome, kupanje bebe, tj. svla\u010denje iste i njeno kupanje, su vi\u0161e no rizi\u010dni poduhvati\u2026Mi smo bebu kupali u sobi\u2026temperatura 67 stepeni, kao u \u0161vedskoj sauni\u2026lipti znoj sa nas, sve nam igra pred o\u010dima, sudaramo se sa pe\u0161kirima, merimo dvadeseti put temperaturu u kadici\u2026ako dolijemo jo\u0161 malo tople vode, a dodamo malo zeleni\u0161a, supu mo\u017eemo da skuvamo, komotno\u2026kupanje se izvodi zalivanjem i polivanjem\u2026da \u0161ampon ne udje u o\u010di, da beba ne viri previ\u0161e iz vode\u2026a onda, uz dramati\u010dnu najavu, mu\u017e \u0161iri pe\u0161kir i napeto \u010deka\u2026ja, olimpijskom ve\u0161tinom, di\u017eem bebu iz vode i najkra\u0107im mogu\u0107im pokretom ubacujem u naru\u010dje pe\u0161kira\u2026prolazno vreme odli\u010dno, 0,23 sekunde\u2026<\/p>\n

Sli\u010dna pojava su obla\u010denja za \u0161etnju, jesen, zima\u2026ako obu\u010de\u0161 prvo sebe, skuva\u0107e\u0161 se\u2026ako obu\u010de\u0161 bebu, ona se dinsta, dok se ti obla\u010di\u0161\u2026ako se obla\u010de tri mala deteta i nas dvoje \u2013 razvod na pomolu\u2026 Kad se samo setim onih maleckih cipelica, ne mo\u017ee\u0161 u ruku da je uhvati\u0161, a kamoli one pertle da ve\u017ee\u0161, a dete mrda li mrda\u2026rukavice, one male\u2026\u010dik uguraj ruku detinju unutra, bez te\u017eih povreda\u2026a kad ti uspe, za par minuta i ruka i rukavica mokre u ustima vesele bebe. Sve druge bebe su imale cipelice na nogama, one lepe, plave, roza, na ma\u0161nice, kao za igra\u010dke, samo moj sin ih je stalno \u017evakao\u2026prvo zajedno sa nogom, a onda sa noge visi \u010darapica srozana, a on mulja cipelu u ustima\u2026doba pu\u017eeva.<\/p>\n

Posle toga sti\u017ee vreme mobilnosti\u2026tek tu po\u010dinje zabava\u2026pet godina nisam kafu popila, ni jela ljudski\u2026taman dignem \u0161oljicu i \u2026saspem je za vrat, jer neki od potomaka se upravo dovodi u smrtnu opasnost\u2026padanje sa kau\u010da, veranje u saksije, stoljnjak za \u0107o\u0161e pa vuci!\u2026pra\u017enjenje fioka,okretanje vazni\u2026tada smo \u017eiveli na visokom nivou, sve je bilo, po Ki\u0161onu, na bar dva metra iznad poda.<\/p>\n

U na\u0161em krevetu gu\u017eva\u2026u sred no\u0107i, kada zaspi\u0161 i padne ti pozornost, ekipa po\u010dinje da se u\u0161unjava\u2026ujutru krevet pun kao oko, oni spavaju kao anjdeli, mi se noktima dr\u017eimo za rubove, podo\u010dnjaci do poda.Kasnije dolazi vreme igra\u010daka\u2026cela ku\u0107a se pretvara u poligon\u2026jeste li nekada u mraku stali na lego kocku? Kakva japanska kazna? To se zove bol! Oba\u0161ka \u0161to ne sme\u0161 da drekne\u0161, jer oni kona\u010dno spavaju\u2026u foteljama automobil\u010di\u0107i, u kupatilu kante, patkice i lopatice, monstrumi, njihova oprema, lutke i njihov miraz, kao u najboljih udava\u010da, svuda okolo\u2026. Svako kretanje na put je bilo ravno ve\u0107oj seobi naroda\u2026kakvi stari Sloveni, oni su imali bitno manje stvari od nas\u2026odlazak na more, kao emigracija\u2026nosi se sve, sve je neophodno\u2026cipela kao za stonoge, krokodili, \u010damci, kantice, ajkule, sve na naduvavanje \u0161to postoji\u2026kompromisa nema, sve im treba.<\/p>\n

Zimovanja smo redje tro\u0161ili u ta doba odrastanja\u2026imali smo premalo ruku.Sad smo porasli\u2026sad jurcaju okolo, navataj ih ako mo\u017ee\u0161\u2026sad pomislim da i nije bilo tako lo\u0161e kada su mileli po podu i \u017evakali tepih\u2026\u0107erka je tada izgrizla sto u dnevnoj sobi, jo\u0161 uvek nosi tragove maleckih zuba\u2026\u017eao nam da ga menjamo\u2026a sad ne mo\u017ee\u0161 da se natelefonira\u0161, da ih prebroji\u0161\u2026samo jurcaju. Ako je ovaj post \u010ditao neko, ko jo\u0161 dece nema, molim da ga odmah zaboravi, u cilju produ\u017eetka ljudske rase. Nije to ba\u0161 sve tako. \u0160alila sam se\u2026\u201d (blog.b92) <\/span><\/p>\n

\n
• Jelica Greganovi\u0107 je ro\u0111ena 26. aprila 1964. u Kragujevcu. \u017divjela je i \u0161kolovala se u Beogradu, gdje je 1984. po\u010dela da radi kao novinarka, a kasnije i jedna od urednica Omladinskog radija \u201cRitam srca\u201d. Jedan je osniva\u010da Radija B92 i prva urednica informativne redakcije. U Sloveniju odlazi 1990. godine, gde i danas \u017eivi i radi kao dopisnica RTV B92 i \u010dasopisa \u201cEkonomist\u201d i \u201cBankar\u201d. Jelica Greganovi\u0107 je majka troje djece i jedan od najpoplarnijih i najomiljenijih blogera VIP bloga B92. Koautorka je knjige \u201cPri\u010di nikad kraja\u201d , koja je za samo sedam mjeseci \u0161tampana u \u0161est izdanja i prodata u 10.000 primjeraka. Ovaj bestseler je ve\u0107 do\u017eivio svoje dopunjeno izdanje ostav\u0161i od prvog objavljivanja na listi deset najkupovanijih knjiga u Srbiji.<\/em><\/li>\n<\/ul>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

  Pri\u010da, objavljena u knjizi \u201cPri\u010di nikad kraja\u201d (B92, Samizdat, 2008.), pravi naslov pri\u010de je \u201cBeba\u201d. Ina\u010de, pri\u010da je prvi put objavljena na blogu B92\u00a0autorice Jelice Greganovi\u0107. Fantasti\u010dno! \u2013\u00a0\u010cari trudno\u0107e: \u201cBa\u0161 tada mi se tako spavalo na stomaku, na kome je komotno mogao da se poslu\u017ei ru\u010dak za \u010detiri osobe\u2026nisam mogla da dohvatim pertle, izuvali i kotrljali su me okolo\u2026 spavala sam gde god me naslone\u2026.obla\u010dila sam se u dvosobne \u0161atore sa kamp odeljenja prodavnica sportske robe\u2026 Onda porodjaji\u2026vojska saborkinja u ta\u010dkastim, dr\u017eavnim spava\u0107icama, na preklop\u2026sa mastiljavim pe\u010datom bolnice na grudima (da neko ne mazne tu dragocenu kreaciju slu\u010dajno, kao uspomenu <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":8354,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[18],"tags":[562,2473,2472],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/humor.week.ba\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/8353"}],"collection":[{"href":"http:\/\/humor.week.ba\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/humor.week.ba\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/humor.week.ba\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/humor.week.ba\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=8353"}],"version-history":[{"count":1,"href":"http:\/\/humor.week.ba\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/8353\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":8355,"href":"http:\/\/humor.week.ba\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/8353\/revisions\/8355"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/humor.week.ba\/wp-json\/wp\/v2\/media\/8354"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/humor.week.ba\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=8353"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/humor.week.ba\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=8353"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/humor.week.ba\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=8353"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}